Vežbači moraju lagano da se vraćaju u formu

Trebalo bi osluškivati svoje telo, kontrolisati zamaranje i prilikom najobičnijeg hoda, a posebno vežbanje pod optrećenjem i određenim tempom.

Otkako je uvedeno vanredno stanje i preporučeno ostajanje od kuće da bi što više ljudi bilo zaštićeno od eventualne pojave virusa, i oni koji su navikli na bavljenje fizičkim aktivnostima uglavnom su odustali od vežbanja i to ostavili za vreme posle pandemije. Smirivanjem epidemiološke situacije oni će polako početi da se vraćaju svakodnevnim aktivnostima, ali lekari upozoravaju da ne kreću naglo da se bave aerobnim aktivnostima kako ne bi došlo do povreda.

Docent dr Anđela Milovanović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, pojašnjava da posle smanjenja aktivnosti uzrokovanih pojavom virusa korona, ljudi moraju da budu oprezni prilikom ponovnog uvođenja vežbanja. Trebalo bi, kaže, osluškivati svoje telo, poštovati svako zamaranje i prilikom najobičnijeg hoda, a posebno još ako osoba želi da vežba pod opterećenjem i određenim tempom.

Moramo poštovati granice i zahteve našeg tela. Kada su u pitanju ciljane vežbe za određene grupe mišića, najbolje je ih započeti bez opterećenja, a onda postepeno dodavati opterećenje. Ukoliko i pored svih preduzetih mera za oprezno vežbanje dođe do povređivanja mekog tkiva, ono što sami možemo preduzeti, u kućnim uslovima, jeste protokol koji podrazumeva sledeće: odmor, rasteretiti i poštedeti povređeni segment, primeniti relativno mirovanje, ali ujedno vežbati nepovređene segmente ̶ ističe dr Milovanović.

Ukoliko, recimo, neko povredi nogu, trebalo bi da je podigne i stavi na što više jastuka, jer je bitno da ona bude iznad nivoa srca kada osoba leži
Ukoliko se osoba usled naglog povratka vežbanju bez zagrevanja povredi, treba uraditi imobilizaciju zavojem, ortozom povređenog segmenta. Tada se stavlja i led, što se medicinski naziva krioterapija. Primena leda na povređeni segment savetuje se više puta u toku dana (4-5 puta) ili češće, po oko 20 minuta.

Kompresija se savetuje zbog ograničavanja otoka u predelu povređenog segmenta, a podrazumeva primenu zavoja. Svakako treba voditi računa da taj pritisak bude srednje jačine. Povređeni segment mora biti podignut iznad nivoa srca kako bi se pospešila venska i limfna drenaža. Ako je povreda bilo kog segmenta noge u pitanju, treba je podići na što više jastuka. Bitno je da nivo noge bude iznad nivoa srca kada smo u ležećem položaju. Nije dovoljno da nogu samo podignemo na stolicu, a da mi sedimo, već se mora voditi računa da je iznad nivoa srca ̶ kaže dr Milovanović.

Uz sve ovo, mogu se primeniti i odgovarajući medikamenti koji se koriste za smanjenje bola i otoka, na primer neki od lekova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, ukoliko ne postoje kontraindikacije za njihovu primenu. Naša sagovornica naglašava da, ukoliko osoba smatra da je povreda ozbiljna i da je došlo do narušavanja integriteta koštanog sistema, treba da potraži medicinsku pomoć.

Važno je biti fizički aktivan, ali za početak to mora da bude postepena, dozirana aktivnost. Postepeno i dozirano treba povećavati nivo opterećenja jer jedino tako čovek može da bude siguran da radi pravu stvar za svoje telo i čitav organizam. Od davnina je poznata uloga fizičke aktivnosti. Benefiti koje čovek ima od fizičke aktivnosti brojni su, ne samo za mišićno-skeletni sistem već i za kardiovaskularni, respiratorni, endokrinološki, imunološki. Praktično, to utiče na čitav organizam. Takođe, izuzetan efekat ima i na psihičko funkcionisanje čoveka, smanjuje depresivnost i anksioznost. Ukoliko pojedinac nije fizički aktivan, sledi niz zdravstvenih problema sa kojima se suočava ̶ objašnjava dr Milovanović.

I Svetska zdravstvena organizacija označila je odsustvo fizičke aktivnosti kao najveći faktor rizika za pojavu bolesti. Smatra se da je fizička aktivnost najznačajnija nefarmakološka mera prevencije mnogih bolesti, da je najbezbedniji, najlakši, najefikasniji način da uložimo sami nešto u svoje zdravlje. Zato naša sagovornica podseća da ne treba zaboraviti na jednu mudru misao Edvarda Stenlija, da „ko misli da nema vremena za vežbe, taj će pre ili kasnije imati vremena za bolest”.

Bez obzira na pol, godine i fizičku sposobnost, trebalo bi biti fizički aktivan. Svakako, aktivnost mora biti prilagođena pojedincu, u skladu s njegovim mogućnostima, a pre svega opštem zdravlju. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da zdrave odrasle osobe uključe aerobne aktivnosti i treninge snage, i to najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti ili 75 minuta energične aerobne aktivnosti nedeljno, ili podjednaku kombinaciju umerene i energične aerobne aktivnosti. Uz to su potrebne i vežbe snage svih glavnih mišićnih grupa najmanje dva puta nedeljno. Ako to prevedemo na dnevni nivo, to bi značilo da je potrebno 30 minuta fizičke aktivnosti svakog dana. To ne iziskuje mnogo slobodnog vremena kako bi očuvali ili poboljšali dobro zdravlje i ulagali u zdravu budućnost. Svakako, uvek je bolje raditi bilo kakvu fizičku aktivnost nego ne raditi ništa ̶ zaključila je dr Milovanović.


Izvor: Politika
Foto: JustRunLah!