Ispovijest djevojke kojoj je Miha platio operaciju srca: On je moj spasilac

Mlada Podgoričanka Nikolina Radunović poslala je emotivnu poruku srpskom fudbalskiom treneru Siniši Mihajloviću, čovjeku koji joj je prije 19 godina finansirao operaciju srca i omogućio da živi, a sve to je izazvalo veliku emotivnu buru na društvenim mrežama.

Ova emocijama obojena poruka koju je na svom Facebook profilu napisala Podgoričanka Nikolina Nina Radunović rasplakala je ne samo Crnu Goru, nego i cijeli region! Sigurno će stići i do Mihe koji je od prvog saznanja da boluje od leukemije obasut porukama podrške. Nikolina nije slutila da će njena priča uzburkati osjećanja ljudi.

“Volela bih da moj glas dođe do njega. Da nije bilo Siniše, ko zna kojim putem bi otišao moj život. On je moj spasilac, čovek za koga je moj život i te kako vezan. Dobrotvor i humanista”, kaže za “Novosti” Nikolina.

Radost roditelja pri njenom rođenju pomutila je vijest da ima srčane mane opasne po život. Borba za malu Nikolinu je od tada počela da se odvija i trajala je sve dok se nije pojavio Siniša. Imala je četiri i po godine kada je usjpešno operisana u Rimu 19. aprila 2001.

“Na prostoru bivše Jugoslavije nije bilo moguće obaviti intervenciju. Šansa se pojavila u Londonu, ali se sredstva nisu mogla prikupiti. Radilo se o kompleksnoj srčanoj mani sa kojom se medicina do tada jako retko sretala. Siniša Mihajlović je sasvim slučajno saznao za moj problem, i to preko našeg zajedničkog prijatelja koji je sada, nažalost, pokojni. I on je, kao i Siniša, bio iz Borovog Sela kod Vukovara. Nije znao ni ko sam, niti odakle, već je samo poručio “Dovedite mi to dete!” “

On je već tada bio u Italiji, u Laciju.

“Uspeo je da mobiliše ceo tim kako bi mi se pomoglo. Najviše novca uplatio je Siniša, a ostatak fudbaleri rimskog kluba. Operisana sam, vratila se u život i, kao što vidite, danas potpuno normalno funkcionišem, živim i ništa mi nije uskraćeno. Nisam jedina kojoj je on pomogao, jer ih je zaista mnogo. Nikada se nije zbog toga eksponirao, jer je to radio kao pravi vernik i humanista.”

Iako je od tada proteklo skoro dvadeset godina, Nina nije uspjela da se upozna sa svojim spasiocem, da mu lično zahvali.

“Siniša je deo mog života, iako ga ne poznajem. Ljubav koju osećam prema njemu je zaista posebna i ne može se opisati rečima. I zbog svega toga jako me pogodila vest da je bolestan. Nisam mogla verovati da se nekoj osobi poput njega nešto slično može desiti. Mnogo me pogodila to saznanje i nateralo da napišem poruku za koju nisam očekivala da će izazvati ovakvu buru. A tekst je nastao iz srca i dubine duše.”